Коме сила лежи у топузу...
Готово да сам јуче заплакао када је Барак Обама говорио о разлозима бомбардовања Либије. Што нисам ближе да и ја тој Либији покажем...!!! Било је срцепарајуће слушати како Америка воли муслимане, и како... О, боже, кад се само сетим! Ко се више сећа разлога бомбардовања СР Југославије и Ирака? Зар су битни разлози? Кажњени су непослушни, све друго је небитно.
Данас је цео свет у обавези да штити интересе Америке. У противном, прогласе га за терористу и с њим могу да раде шта хоће. А силника нема ко да казни - може му се...
Зашто су ти терористи толико велика претња само Америци? Другим земљама далеко мање, или готово да их се нико и не плаши. Једна од многих силом наметнутих подвала јесте синтагма "самоубица терориста". Како самоубица може да буде терориста? Терористи постављају услове, траже нешто заузврат, а ови? Они су само очајници. Они који немају чиме да се супротставе америчкој хегемонији и њеним злочинима. Они немају авионе, бомбе, тенкове, ракете... Ко од нас не би 1999 године ставио око себе динамит и потопио целу Америку? Ја, први.
Тај исти Обама је, само недељу дана по ступању на дужност председника, добио Нобелову награду за мир. Шта су биле његове заслуге до тог момента? У међувремену је произвео много ратова, можда више од својих претходника.
Док ово пишем мислим у себи:
Ко ли је следећи за преваспитавање?
Полако...
...још ништа нисам измозгао...
Бајазит није умро
Оно што се десило у Новом Саду представља класичан вид политичког разбојништва.
Напредни радикали су ме натерали да, бар у овом случају, браним Ненада Чанка и његову странку.
Павличић и Александра Јерков нису смењени зато што су нешто скривили или украли, ваћ само "по партијској линији", иако су се сви у предизборној кампањи заклињали да неће бити партократије. Цела прича се поновила у још неколико српских општина, али им није дат превелки медијски простор. Све је превише натегнуто, лажирано и режирано да би било искрено.
Мало ме све то подсећа на цара Бајазита када је победио па рекао:
"А сада да завршимо ствар. Оне који ме подржавају помаћи увис, оне који ме не подржавају задавити гајтаном".
Не заливајте га - пустите га да увене
Све чешће видим да се ломе табле са именом Зорана Ђинђића.
Потпуно непотребно.
Зоран Ђинђић нема никаквих заслуга ни за државу ни за народ (бар не кад су Србија и Срби у питању). Овај "лажни цар Шћепан Мали" је имао само визију и ништа више. Ништа практично и корисно није учинио, све је само у домену теорије. Да су Тесла, Ајнштајн и др. имали само визију, не би добили ни сокаче у зоолошком врту код Вука Бојовића; а овај "великан" је добио булеваре и улице пре него што се охладио у гробу.
Визионари живе само дотле док живе тумачи њихових визија. А то значи, док су живи Весна Пешић, Ненад Чанак, Милан Ст. Протић... живеће и визија. Када тих тумача више не буде било, име, лик и дело Зорана Ђинђића ће се истопити као грудва снега на сунцу, и он ће природно нестати са историјске сцене. Постаће непознат и стран јер неће бити никога да објашњава будућим генерацијама ко је био он.
Ето шта учини пуцањ онога који не размишља далекосежније - од лошег човека направи националног хероја. Додуше, хероја за кратко време, али - хероја.
Не ломите му знамења. Пустите да његови обожаваоци задовоље своју патолошку жеђ за култом личности. После Јосипа Броза свако је себи одабрао личност којој ће се клањати за живота.