Кадија те тужи, Кадија ти суди...
Миросла Мишковића смо већ сви осудили и пре суда. Осудиле су га је улице, кафане, кулоари, аутобуси... Остаје нејасно зашто му се уопште суди "кад сви знамо ко је он".
И сам Адолф Хитлер да устане из гроба не бисмо могли да га осудимо унапред, тј. без суда, без обзира што "сви знамо ко је он".
Или можда можемо?
Александар Вучић је изјавио да ће евентуално пуштање на слободу Мишковића сматрати као свој лични пораз. То ме учвршћује у уверењу да је сукоб Вучића и Мишковића лични сукоб, а не борба против корупције. Како другачије да схватим Вучићеву оптерећеност Мишковићем? У нормалним условима, ако имате доказе против некога препустите га правосуђу, па је свака одлука суда валидна, а лично се више не узнемиравате тиме.
Све то подсећа на Вука Драшковића који је водио личну борбу против својих "атентатора", све док пресудом није био задовољан он лично, а не правда.
Можда би било најбоље да судски процес води онај ко је све започео?
Шта ће нам судови кад ће пресуда ионако зависити од појединца?
Карамелизација ума
Ових дана на РТВ Пинк се приказује ријалити "Прељубници". Ако пођемо од претпоставке да је у њему све истинито, односно, да није намештаљка онда је крајње време да размислимо:
Да ли би такав шоу требао да има неког образованијег и писменијег водитеља од једног шоумена и имитатора?
Његова агресивност у току емисије превише је нападна и очигледна. Галами и дерња се као да је он оштећени у целој причи. У понеким епизодама и наручилац снимања и водитељка поред њега морају фино да га замоле да спусти глас и да и њима допусти да нешто кажу. Наметљиво и некултурно упада у реч, истерује своју правду. Понекад помислим да он овим шоу програмом лечи неке своје личне комплексе и фрустрације из прошлости. У целом серијалу смо видели много распада бракова, свађа између деце и родитеља, свађа између браће и сестара... За тако велики број бродолома требало би одабрати некога ко се бар мало разуме у психолоју, социологију...
Ако томе додамо и речник "обогаћен" поштапалицама "овај, мислим, не знам...", онда добијамо комплетну слику и прилику наше свакодневнице.
Да све буде још трагичније, он није једини. У Србији је све више имитатора и циркузаната који од људске трагедије праве свој ријалити, а преко тога рекламу за себе.
Људска душа је одавно дата на тржиште, купује се за мале паре...
ЈАВИ СЕ, ПАНОНСКИ МОРНАРУ!!!
Ђорђе Балашевић несумњиво има моћ да свакога од нас претвори у ђавола или свеца. Тај мудри хроничар свог времена и критичар сваког система кроз који смо прошли, много је допринео стварању имена, лика и дела Јосипа Броза (касније се одрекао својих најбољих песама); направио је филм и серију о ЈНА (касније је пољувао ту исту војску); испевао је цео албум о Слободану Милошевићу и његовом режиму; певао је на мосту за време бомбардовања...
А сад?
Е, сад ћути.
Очекујем да испева песму о геј паради па да негира песму "Не волем..." у којој каже да не воли "лезибејке". Или да на њих проспе свој песнички отров.
Да ли ово његово ћутање значи да је схватио да никако да погоди о чему треба да пева, или...
Или?
Јави се, Панонски Морнару!!!
Проћи ће један период наше новије историје коју ти још ниси испевао.
Кад си се већ изразио да ниси Србин, или перику на главу или перо у шаке.
Знамо се, песниче!
Чекам те...
Коме сила лежи у топузу...
Готово да сам јуче заплакао када је Барак Обама говорио о разлозима бомбардовања Либије. Што нисам ближе да и ја тој Либији покажем...!!! Било је срцепарајуће слушати како Америка воли муслимане, и како... О, боже, кад се само сетим! Ко се више сећа разлога бомбардовања СР Југославије и Ирака? Зар су битни разлози? Кажњени су непослушни, све друго је небитно.
Данас је цео свет у обавези да штити интересе Америке. У противном, прогласе га за терористу и с њим могу да раде шта хоће. А силника нема ко да казни - може му се...
Зашто су ти терористи толико велика претња само Америци? Другим земљама далеко мање, или готово да их се нико и не плаши. Једна од многих силом наметнутих подвала јесте синтагма "самоубица терориста". Како самоубица може да буде терориста? Терористи постављају услове, траже нешто заузврат, а ови? Они су само очајници. Они који немају чиме да се супротставе америчкој хегемонији и њеним злочинима. Они немају авионе, бомбе, тенкове, ракете... Ко од нас не би 1999 године ставио око себе динамит и потопио целу Америку? Ја, први.
Тај исти Обама је, само недељу дана по ступању на дужност председника, добио Нобелову награду за мир. Шта су биле његове заслуге до тог момента? У међувремену је произвео много ратова, можда више од својих претходника.
Док ово пишем мислим у себи:
Ко ли је следећи за преваспитавање?
Бајазит није умро
Оно што се десило у Новом Саду представља класичан вид политичког разбојништва.
Напредни радикали су ме натерали да, бар у овом случају, браним Ненада Чанка и његову странку.
Павличић и Александра Јерков нису смењени зато што су нешто скривили или украли, ваћ само "по партијској линији", иако су се сви у предизборној кампањи заклињали да неће бити партократије. Цела прича се поновила у још неколико српских општина, али им није дат превелки медијски простор. Све је превише натегнуто, лажирано и режирано да би било искрено.
Мало ме све то подсећа на цара Бајазита када је победио па рекао:
"А сада да завршимо ствар. Оне који ме подржавају помаћи увис, оне који ме не подржавају задавити гајтаном".
Не заливајте га - пустите га да увене
Све чешће видим да се ломе табле са именом Зорана Ђинђића.
Потпуно непотребно.
Зоран Ђинђић нема никаквих заслуга ни за државу ни за народ (бар не кад су Србија и Срби у питању). Овај "лажни цар Шћепан Мали" је имао само визију и ништа више. Ништа практично и корисно није учинио, све је само у домену теорије. Да су Тесла, Ајнштајн и др. имали само визију, не би добили ни сокаче у зоолошком врту код Вука Бојовића; а овај "великан" је добио булеваре и улице пре него што се охладио у гробу.
Визионари живе само дотле док живе тумачи њихових визија. А то значи, док су живи Весна Пешић, Ненад Чанак, Милан Ст. Протић... живеће и визија. Када тих тумача више не буде било, име, лик и дело Зорана Ђинђића ће се истопити као грудва снега на сунцу, и он ће природно нестати са историјске сцене. Постаће непознат и стран јер неће бити никога да објашњава будућим генерацијама ко је био он.
Ето шта учини пуцањ онога који не размишља далекосежније - од лошег човека направи националног хероја. Додуше, хероја за кратко време, али - хероја.
Не ломите му знамења. Пустите да његови обожаваоци задовоље своју патолошку жеђ за култом личности. После Јосипа Броза свако је себи одабрао личност којој ће се клањати за живота.