Среда, Септембар 26, 2012
Коме сила лежи у топузу...
Готово да сам јуче заплакао када је Барак Обама говорио о разлозима бомбардовања Либије. Што нисам ближе да и ја тој Либији покажем...!!! Било је срцепарајуће слушати како Америка воли муслимане, и како... О, боже, кад се само сетим! Ко се више сећа разлога бомбардовања СР Југославије и Ирака? Зар су битни разлози? Кажњени су непослушни, све друго је небитно.
Данас је цео свет у обавези да штити интересе Америке. У противном, прогласе га за терористу и с њим могу да раде шта хоће. А силника нема ко да казни - може му се...
Зашто су ти терористи толико велика претња само Америци? Другим земљама далеко мање, или готово да их се нико и не плаши. Једна од многих силом наметнутих подвала јесте синтагма "самоубица терориста". Како самоубица може да буде терориста? Терористи постављају услове, траже нешто заузврат, а ови? Они су само очајници. Они који немају чиме да се супротставе америчкој хегемонији и њеним злочинима. Они немају авионе, бомбе, тенкове, ракете... Ко од нас не би 1999 године ставио око себе динамит и потопио целу Америку? Ја, први.
Тај исти Обама је, само недељу дана по ступању на дужност председника, добио Нобелову награду за мир. Шта су биле његове заслуге до тог момента? У међувремену је произвео много ратова, можда више од својих претходника.
Док ово пишем мислим у себи:
Ко ли је следећи за преваспитавање?