Недеља, Септембар 16, 2012
Не заливајте га - пустите га да увене
Све чешће видим да се ломе табле са именом Зорана Ђинђића.
Потпуно непотребно.
Зоран Ђинђић нема никаквих заслуга ни за државу ни за народ (бар не кад су Србија и Срби у питању). Овај "лажни цар Шћепан Мали" је имао само визију и ништа више. Ништа практично и корисно није учинио, све је само у домену теорије. Да су Тесла, Ајнштајн и др. имали само визију, не би добили ни сокаче у зоолошком врту код Вука Бојовића; а овај "великан" је добио булеваре и улице пре него што се охладио у гробу.
Визионари живе само дотле док живе тумачи њихових визија. А то значи, док су живи Весна Пешић, Ненад Чанак, Милан Ст. Протић... живеће и визија. Када тих тумача више не буде било, име, лик и дело Зорана Ђинђића ће се истопити као грудва снега на сунцу, и он ће природно нестати са историјске сцене. Постаће непознат и стран јер неће бити никога да објашњава будућим генерацијама ко је био он.
Ето шта учини пуцањ онога који не размишља далекосежније - од лошег човека направи националног хероја. Додуше, хероја за кратко време, али - хероја.
Не ломите му знамења. Пустите да његови обожаваоци задовоље своју патолошку жеђ за култом личности. После Јосипа Броза свако је себи одабрао личност којој ће се клањати за живота.